Slobodan Tišma, rođen 1946. u St. Pazovi. Studirao književnost u Novom Sadu i Beogradu. U mladosti se bavio konceptualnom umjetnošću i rock muzikom. Živi u Novom Sadu. Bio urednik u Indexu, Poljima i na Tribini mladih. Dugogodišnji suradnik na Novosadskoj televiziji u emisijama “Kulturni magazin”, “Videopis” i “Sazvežđe knjiga”. Objavio devet knjiga: Marinizmi (1995), Vrt kao to (1997), Blues diary (2001), Pjesme (2005) i Urvidek (2005), za koju je dobio nagradu “Stevan Sremac”, Quattro stagioni (2009), za koju je dobio nagradu “Biljana Jovanović”, Bernardijeva soba (2011), za koju je dobio Ninovu nagradu, Kvadrati Trouglovi (2013) i Velike misli malog Tišme (2013). Ostale nagrade: Pečat varoši sremskokarlovačke, nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu, nagrada regionalnog Sajma prevodilaca u Pazinu, nagrada Milovan Vidaković, nagrada Todor Manojlović, nagrada za ukupno stvaralaštvo Zavoda za kulturu Vojvodine. Časopis Gradina, u broju 17/2007, objavio je književni portret Slobodana Tišme. Časopis Polja, u broju 464, jul-avgust, 2010, također je objavio književni portret Slobodana Tišme. Član je srpskog PEN-a.

OSTACI O PLIVANJU

(1971)

Čitava kiša znakova padne

                                               i do jutra

sija sunce

                        On se kloni takvih mesta

                                                               Beo list

Jedna ravan

                        Jedan prostor

                                               Svirajući na sebi

on gubi iz vida jedan plan

                                                    Ako ih zadobije

u povratku više i sa puno (šarenih) zastavica

to je

            kao Ništa

 Lagodno putovanje sa puno vode

u ustima

produžilo se

Nečije sećanje nudi dugi vetar istrajanja

Ja izmišljam reči

                                    (i) stvar je gotova

Majka je bila od vode i vetra

                                               I to je ono

što je uvek sa moje desne strane

                        Baš naprotiv, nema tu nikakvih

boja, sve je od bele do crne, nijanse

                sivog

Nespretnost koja čeka svoj čas da se

zgusne u zamahu

                                               osvajajući

prazninu koja je sva od strpljivosti

Lančana reakcija izazvana bezumljem

sadrži u sebi neodoljivost prizora

Promašaj zadobija

brzinu, on je potencijalna muzika

                                                           dajući zamah

gudalu

Posledice su katastrofalne

.Elemente obavija praznina

Ako sam ih doveo

u nekakvu vezu

približavanje je beskonačno

Njihovi odnosi su nepromenjivi

zasnovani jednom za svagda

Samo svojom

količinom oni nadrastaju sebe

(Ja sam

                        to video)

.U vratima kuće prag je nepovrediv

Prostor je bez oblika

                                    podeljen nejednako

Samo što se oteto

                                    vraća, nenadoknadiva

krajnost

On je suprotan sebi

.Ne može se tako bilo šta

uzeti u ruke

                        Tamo je daleko

Blede su

slike

            Ali gustina prostora je baš u

njegovoj rastresenosti

Ima dosta toga što

nije (sam) (Sve nije prostor)

I to su čvrsta mesta u koja se

ne može

                        nad koja se nadnosim u snu

Složenija kretanja

.Jedna reč koja prima sve od tišine

                        do tišine

                                    Krug koji se širi

ne vraćajući se izgubljenom središtu

                                                           Da li je

moguće dodirnuti jedan svet

            Nikad ne govorim o telima

Svet je slika

                        što nije drugo od značenja

Sve ostalo (jeste) (nije)

Telo napada telo

                              Ne

                                    sebe napada

trajanjem

                        Jednom rečju izgubljeno

.Smrskotina vrtloga u padu dna

proždire

                        Slika se diže razbijena

Svet do beline

Svako naprezanje je udaljavanje

Samo ne suviše spretna poruka

ima lepotu

                        To je njena sporost

Ako mi je stalo do toga

Lepota je

u njenoj shvatljivosti

kao u onome što je uvek neznano

Pre svega

moja poruka ne poseduje brzinu da bi

pratila

               ili izražavala

                                    menu

.Tako (moje) telo ima značenje tajne

 Postoji jedna istina

                                    ali ne izvan moga

govora

36. Moje misli su ono što izražavam fizički

to su

količine

Napor koji traje do ludila

Mlado telo

u jesen

                        Ili jesen u mladom telu

Neskladan

                        za oko je istovetan odnos

.Ponovljeno iznutra